Partizan u velikoj dilemi oko Seka

Strategija novog rukovodstva Partizana po dolasku u Humsku 1 jasno je definisana – u prvom letnjem prelaznom roku izbegavati plaćanje obeštećenja i oslanjati se na povoljnije modele pojačavanja. Takav pristup bio je uslovljen i finansijskom situacijom kluba, pa su crno-beli posegli za rešenjima koja ne nose veliki rizik.

U tom kontekstu, među igračima dovedenim na pozajmicu posebno se izdvojilo ime iz Serije A – član Torina, Demba Sek. Senegalac, za koga su „bikovi“ svojevremeno platili 3,6 miliona evra, stigao je u Humsku kao opcija za krilnu poziciju, a posle pola sezone logično se nameće pitanje njegovog daljeg statusa u Partizanu.

Partizanu je bilo neophodno brzo rešenje na desnoj strani, pa Sek nije morao dugo da čeka priliku u startnoj postavi. Snažnom konstitucijom i stilom igre podsetio je navijače na Umara Sadika, ostavljajući utisak igrača koji fizičkom dominacijom može da pravi razliku.

Ipak, iako je povremeno znao da izmami aplauze, utisak je da Sek nije uspeo da preraste u nosioca igre niti da ostavi značajniji pečat. Veći broj golova u odnosu na prethodne sezone popravio je njegovu statistiku, ali su nastupi na domaćoj i evropskoj sceni uglavnom potvrdili dilemu da se u prvih 11 nalazi pre svega zbog skromne konkurencije na toj poziciji.

Crno-beli nemaju pravu alternativu za igrača nesporne, ali specifične kvalitativne strukture, što ipak ne znači da su veće šanse da se klub odluči na njegov otkup po završetku sezone. Dodatnu sumnju u takav rasplet pojačale su i informacije da Partizan prati Lazara Jovanovića, mlado krilo Štutgarta, što sugeriše da u Humskoj razmišljaju o drugim opcijama.

Tokom jeseni su se pojavile različite informacije o ceni. Italijanski mediji su pisali da Torino traži oko 400.000 evra, dok je potpredsednik Partizana Predrag Mijatović u javnosti naveo da bi za produžetak saradnje bilo potrebno čak dva miliona evra. Takva razlika u procenama dodatno komplikuje odluku.

Kada se na to nadoveže i činjenica da je klubu na naplatu stigla višemilionska obaveza prema Patriku Andradeu, jasno je da sportski sektor mora krajnje oprezno da vaga svaki potencijalni potez.

Istorija Partizanovih transfera pokazuje da klub nikada nije izdvajao velike sume za kupovinu krilnih igrača, čak ni u finansijski znatno stabilnijim periodima. Zbog toga bi ozbiljno ulaganje u ofanzivca koji još nije pokazao kontinuitet vrhunskih partija predstavljalo veliki rizik.

Ako su spremni da izvuku pouke iz prošlih grešaka, čelnici Partizana neće želeti da ponove scenarije poput ulaganja u Žoaa Grimalda ili Jung Džun Goha, koji su najavljivani kao velika pojačanja, a klub napustili kao promašaji. Sek je već sada ostavio bolji trag od pomenutog dvojca i ima prostora da dodatno popravi učinak, ali za povratak Partizana na staze uspeha biće potrebno više od prosečnih stranaca – onaj kvalitet kakav su nekada donosili Asano, Natho, Sadik, Rikardo, Moreira, Dijara ili Kleo.