Ispovest koja je dirnula region: Modrić otkrio tajne detinjstva, ratne traume i klub koji je voleo pre Reala

Luka Modrić, jedan od najvećih fudbalera koje su ovi prostori ikada dali, otvorio je dušu u velikom novogodišnjem intervjuu za italijanski „Corriere“. Iako bi se od kapitena Real Madrida očekivalo da govori o trofejima, velikim utakmicama i fudbalskoj slavi, Modrić je ovoga puta odlučio da akcenat stavi na život. Na detinjstvo, rat, porodicu i uspomene koje su ga oblikovale – i kao čoveka i kao sportistu.

Fudbal je, paradoksalno, bio tek sporedna tema. Umesto statistike i medalja, Modrić je pričao o emocijama, gubicima i snovima jednog dečaka koji je odrastao u teškim okolnostima. Ipak, dotakao se i jednog zanimljivog detalja iz mladosti – priznao je da je kao dete navijao za Milan.

„Navijao sam za Milan zbog Zvonimira Bobana. On mi je bio idol još od Svetskog prvenstva 1998. godine. Hrvatska je tada kao mala država, tek izašla iz rata, zadivila svet. Imao sam 13 godina i otac mi je, zbog Bobana, kupio Milanovu trenerku. To je bilo posebno vreme“, ispričao je Modrić.

Dodao je i da je, iako je bio uveren da će karijeru završiti u Real Madridu, uvek u sebi imao ideju da bi jedini drugi klub za koji bi mogao da igra – bio upravo Milan. „Život te uvek iznenadi“, rekao je tiho, ali znakovito.

Govoreći o dugovečnosti i igranju na vrhunskom nivou i u poznim igračkim godinama, Modrić je istakao da tajna nije u modernim metodama, već u čistoj emociji. „Ljubav prema fudbalu je ključ svega. Ishrana i treninzi su važni, ali bez srca nema ničega. Ja sam i dalje srećan na treningu kao kad sam bio dete“, objasnio je.

Otkrio je i zanimljiv detalj – da nije postao fudbaler, danas bi verovatno bio konobar. „Išao sam u ugostiteljsku školu i bio sam dobar u tom poslu. Na svadbama u Zadru sam posluživao piće, a kod nas se na svadbama uvek mnogo pije. Jedino nisam voleo da perem sudove“, rekao je uz osmeh.

Najemotivniji deo intervjua bio je posvećen detinjstvu i dedi po kojem je dobio ime. Modrić je odrastao uz roditelje radnike, strica blizanca svog oca i dedu koji je imao ogromnu ulogu u njegovom životu. „Naučio me je da čistim sneg, čuvam ovce, slažem seno. Fudbal sam praktično naučio igrajući među ovcama i kamenjem“, prisetio se.

Nažalost, deda Luka je ubijen na početku rata. „Imao sam šest godina. Upucan je na livadi kraj puta. Nikome nije učinio ništa loše. Ne volim da pričam o tome, ali to je rana koja nikada ne zarasta“, rekao je Modrić.

Njegova želja danas je da otkupi dedinu kuću, iako je ona u ruševinama. „Ta kuća je deo mog života. Ne želim da drugi odlučuju o tome“, istakao je.

Na kraju, Modrić vidi sebe u fudbalu i nakon igračke karijere – kao trenera ili sportskog direktora. Ali jedno je sigurno: dok god ima strasti i ljubavi, Luka Modrić još ne planira da se oprosti od lopte.