Da li je Jovan Milošević najbolji napadač Partizana u poslednjih nekoliko godina?

Jovan Milošević uspeo je da ujedini sve navijačke tabore Partizana. Jedni od napadača zahtevaju „samo“ golove, drugi žele da centarfor učestvuje u građenju igre, trećima je važan ulog u defanzivi, a tu su i oni večiti kritičari koji će i posle dva pogotka pitati: „Dobro, ali što nije dao jedan glavom?“
Milošević je u nedelju u Kragujevcu pokazao da može – sve. Njegov nastup protiv Radničkog 1923 bio je pravi mali fudbalski spektakl. Ne samo da je vratio Partizan na vrh tabele Mozzart Bet Superlige, već je pružio partiju kojom je oduševio Grobare i naterao ih da se pitaju: hoće li ovaj momak ostati i na proleće?

On je tip špica koji postiže golove, ali istovremeno razume širu sliku igre. Poštuje saigrače, zna svoju ulogu u sistemu i to je bilo jasno vidljivo na terenu u Šumadiji. Njegova dva gola bila su podjednako efektna – prvi je postigao volejom, bez čekanja da lopta odskoči, drugi smirenim i preciznim udarcem pored golmana. Publiku je oduševio i potez kada je propustio loptu do Nemanje Trifunovića posle asistencije Ugrešića, kao i majstorsko proigravanje petom prema Dembi Seki. A posebno je odjeknula gesta kad je prepustio penal Bibarsu Nathu, iako je mogao da ga šutira za het-trik.

Učinkom u Kragujevcu Milošević je pružio sve ono što navijači Partizana traže od napadača: efikasnost, inteligenciju, timski duh, svest o kolektivu.
Nije toliko bitno gde je to urađeno – važno je da se ponaša kao igrač koji razume svoju ulogu. Iako je glavna zvezda, ne ponaša se tako. Prvi je u zagrljaju saigračima posle gola, prvi u slavlju pobede.

Partizan u skorijoj prošlosti nije imao mnogo špiceva sa ovakvim uticajem na igru. Bilo je efikasnijih – svakako. Recimo, Rikardo Gomeš u sezoni 2021/22 postigao je 18 golova u prvih 18 kola, ali je delovalo da je kompletna igra bila prilagođena njemu i da je bio fokusiran isključivo na postizanje golova. Potpuno legitimno, ali drugačije.
Mateus Saldanja, sezonu kasnije, bio je precizan 12 puta do ovog perioda prvenstva, uglavnom u završnici napada. I on je bio izuzetno važan, ali pre svega kao egzekutor.

Milošević, međutim, nudi širu dimenziju – to je napadač koji radi za tim. Vraća se duboko po loptu, prima kontakt, otvara prostor drugima, zatim sprinta napred da se nađe u šansi. To je trag koji je ostavio Srđan Blagojević u njegovom razvoju. I sve to rezultovalo je sa već 11 golova u prvenstvu i još četiri u evropskim kvalifikacijama – ukupno 15.
Za poređenje, Natho je prošle sezone bio najefikasniji sa 15 golova u 44 utakmice. Milošević je tu brojku dostigao za duplo manje minuta i imaće još makar dva meča u crno-belom dresu pre isteka pozajmice.

U Partizanu su svesni koliko tim zavisi od njega i već rade na tome da ga zadrže – najverovatnije kroz produženje pozajmice. Navijači bi to dočekali s oduševljenjem, a ni sam Milošević ne krije da bi rado ostao u Humskoj.