Evroligaški porezi: Srbija raj, Nemačka pakao – ko za milion plaća dva?
Izjava trenera Sergio Scariolo sa jedne od konferencija prošla je gotovo neprimećeno, ali je otvorila ozbiljnu temu u evropskoj košarci. Strateg Real Madrid Baloncesto istakao je da njegov klub ima sedmi budžet u EuroLeague, ali nijednog igrača među 15 najplaćenijih.
„Važno je koliko igrač dobije neto. Ako mi plaćamo 10% poreza, a neko drugi 50%, razlika je ogromna“, poručio je Skariolo.
Ta opaska inspirisala je specijalizovani portal Basquetplus da analizira koliko klub zapravo mora da izdvoji za milion dolara koje igrač dobije „na ruke“.
Zapad plaća najviše
U Španiji, Italiji, Francuskoj i Izraelu porezi su oko 43%. To znači da Real za milion neto mora da izdvoji oko 1,75 miliona bruto. U Kataloniji je situacija još nepovoljnija – FC Barcelona Bàsquet zbog poreske stope od 47% praktično plaća blizu 1,9 miliona za isti iznos.
Najekstremniji primer dolazi iz Nemačke. FC Bayern Munich Basketball suočava se sa poreskom stopom od čak 55%, pa ih milion neto zarade igrača košta oko 2,2 miliona.
U Izraelu je sistem dodatno specifičan, jer domaći igrač može klub da košta i do 50% više od stranca zbog različitog poreskog tretmana.
Srbija kao poreska oaza
Sa druge strane, Srbija je među najvećim dobitnicima ovakvog sistema. Poreska stopa od oko 12% omogućava klubovima poput KK Partizan i Crvena zvezda Meridianbet da igračima ponude konkurentne neto iznose, a da ukupni trošak bude znatno manji nego kod zapadnoevropskih rivala.
Zato se Beograd često opisuje kao svojevrsni „poreski raj“ unutar Evrolige.
Baskonijin model i grčka prednost
Poseban slučaj je Saski Baskonia, koji u Baskiji uživa autonomnu poresku stopu od oko 25%. To znači da za milion neto izdvajaju oko 1,33 miliona – gotovo upola manje nego nemački klubovi.
Grčka takođe ima povoljniji sistem sa stopom od oko 22%, dok u Turskoj porez može da ide i do 40%, uz ranije kontroverze oko prijavljivanja prihoda sportista.
Nedavno je portal Basketnews objavio listu klubova sa najskupljim igračkim kadrom – na vrhu su se našla dva grčka velikana, što u svetlu poreskih razlika deluje potpuno logično.
U Evroligi se, očigledno, ne takmiče samo budžeti i talenti – već i poreski sistemi država.
