Telo pamti, um traži mir: Eron Gordon o borbi koja se ne vidi na parketu

Eron Gordon je u poslednje dve godine prošao kroz izuzetno težak životni period, kako van terena, tako i na njemu. Sudbina mu nije bila naklonjena, a izazovi su ostavili dubok trag na njegovu karijeru i lični život.

Najveći udarac došao je u maju 2024. godine, kada je u saobraćajnoj nesreći tragično stradao njegov brat Dru Gordon, nekadašnji košarkaš Partizana. Paralelno sa ličnom tragedijom, Gordon se suočavao i sa ozbiljnim problemima sa povredama, zbog kojih je propustio gotovo polovinu utakmica u prethodne dve sezone.

Tokom tog turbulentnog perioda, saigrač i blizak prijatelj Nikole Jokića pronašao je oslonac u meditaciji i radu na mentalnom zdravlju, koji su mu pomogli da izdrži emotivne uspone i padove.

„Prvi put sam se susreo s meditacijom još kao dete, imao sam oko 11 godina“, priseća se Gordon. „Bio sam izuzetno nervozan, posebno kao mlad igrač koji se takmiči protiv starijih. Morao sam da naučim kako da se smirim, a vežbe disanja i meditacija su mi tada pomogle.“

Vremenom je počeo da se interesuje za istočnjačku filozofiju, ali je tek dolaskom u NBA ligu shvatio njenu pravu vrednost.

„Kada sam potpisao prvi profesionalni ugovor, mislio sam da sam stigao do cilja. Kupio sam stan, auto, obezbedio porodicu, ali sam se i dalje osećao prazno. Nisam bio depresivan, ali sam se pitao – šta dalje? Shvatio sam da materijalne stvari ne donose ispunjenje i da postoji nešto mnogo dublje u životu“, iskreno priznaje.

Košarka mu je godinama bila glavni ventil i izvor ravnoteže, ali su ga česte povrede naterale da potraži nove načine za smirenje i fokus.

„Sport me je uvek držao prizemljenim, ali ne mogu da dozvolim da mi to bude jedini izlaz. Jednog dana karijera će se završiti. Zato sam pronašao druge oblike katarze – čitanje, pisanje, slikanje, muziku, kao i vreme provedeno sa sestrićima“, objašnjava Gordon.

Smrt brata i dalje snažno utiče na njegovo mentalno stanje, a Gordon otvoreno govori o važnosti kontinuiranog rada na sebi.

„Mentalno zdravlje je proces koji nikada ne prestaje. Terapija, snaga i fleksibilnost su ključni. Morate biti spremni da se prilagođavate“, poručuje.

Priznaje da više nije ista osoba i da duboko veruje u vezu između psihe i fizičkog zdravlja.

„Gubitak brata ostavio je trag i na mom telu. Povrede mekog tkiva nisu slučajne. Telo pamti bol i stres. Možete pokušavati da prevarite um, ali telo ne laže. Sve dok ne prođem kroz teške emocije, telo ih zadržava, a to se manifestuje kroz povrede“, zaključuje Gordon.

Na pitanje da li ga iznenađuje snažna povezanost uma i tela, Gordon odgovara:

„Ako ste vezani isključivo za zapadni način razmišljanja, to može delovati čudno. Ali u istočnjačkoj filozofiji ta veza je potpuno prirodna. Ljudi nose napetost svuda — u ramenima, leđima… Kod mene se to najviše oseća u zadnjim ložama.“