Od nesigurnog tinejdžera do NBA elite: Kako je Deni Avdija izrastao u igrača Ol-star kalibra

„Pre nego što je postao ozbiljan kandidat za Ol-star i statistički se svrstao uz Nikolu Jokića, Luku Dončića i Šeja Gildžes-Aleksandra, Deni Avdija je bio zbunjeni i nesigurni tinejdžer“, navodi novinar Atletika Džejson Kvik u uvodu svoje priče o izraelskom reprezentativcu.

Kvik se detaljno bavio razvojnim putem Avdije u NBA ligi. Iako je u Evropi važio za ogroman talenat i sa tim statusom otišao u SAD, put do prave afirmacije nije bio nimalo lak. Pravu šansu je strpljivo čekao – i dočekao u Portland Trejl Blejzersima, gde je ove sezone izrastao u ključnu figuru tima.

Njegov značaj za ekipu bez dileme potvrđuje i trener Tijago Spliter.
„Ljudi moraju da shvate – on nas bukvalno nosi. I to radeći na više pozicija“, ističe Spliter.

Oduševljenje Avdijinim igrama ne krije ni legenda Portlanda, Demijan Lilard, koji smatra da je upravo takav profil igrača neophodan svakom timu sa visokim ambicijama.
„To je tip košarkaša kojeg jednostavno morate da imate. Napada obruč, izvlači faulove, pogađa trojke, snažan je i brz. Liga se menja, a ekipe koje žele uspeh moraju imati krilo koje sve to može – a on može“, poručio je Lilard, koji se prošlog leta vratio u Portland posle teške povrede.

Kako bi čitaocima približio korene Avdijinog mentaliteta, novinar Atletika vratio se unazad – u period njegovih tinejdžerskih dana u Izraelu. U početku, Avdija nije bio voljan da se priseti tog vremena.

„Sramota me je“, priznao je.

Ipak, otkrio je kako je izgledalo trenirati sa seniorima sa svega 15 ili 16 godina.
„Šta god da se desi, uvek bi našli razlog da me prozovu. U tim godinama to te baš pogodi. Bio sam mlad, naivan, a odrasli ljudi – oženjeni, sa decom – maltretirali su me.“

Jednom je čak došao na trening sa vidljivim hematomom na vratu.
„To je bio najgori trening u mom životu.“

Ni saigrači ni treneri nisu ga mazili.
„Znao sam koliko potencijala ima i zato sam želeo da mu bude teško“, rekao je Oded Šalom, njegov tadašnji trener u mlađim selekcijama Makabija. „Hteo sam da očvrsne.“

Avdiju su često čuvali stariji i fizički jači igrači, a u seniorskom timu Makabija dobijao je i grube kritike. Frustracije su ga često lomile – vraćao se kući, povlačio u sobu i plakao.

„To mi je ubijalo radost igre. Svi su znali da imam potencijal, ali i stalno očekivali da ga odmah pokažem. Pritisak je bio na svakom treningu i svakoj utakmici.“

Dodatni teret nosio je i kod kuće. Otac Zufer, bivši košarkaš Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije, insistirao je na čvrstini.
„On je iz stare balkanske škole – ‘u naše vreme se nije kukalo’ – i želeo je da budem isti takav“, kaže Deni.

Ni majka Šaron, nekadašnja uspešna atletičarka i košarkašica, nije bila blaga.
„Svaka vožnja kući bila je puna kritika. Svaka utakmica emotivno iscrpljujuća.“

Ipak, upravo ga je sve to pripremilo za izazove profesionalne košarke u Evropi, a kasnije i u NBA.
„Sve me je to ojačalo. Kao kad ti stopala otvrdnu od trčanja. Što sam više slušao kritike, to sam bio otporniji. Došao sam do tačke kada me više nije bilo briga.“

Danas, Avdija ima 25 godina i iza sebe sezonu iz snova – prosečno beleži 26,2 poena, 7,1 skok i 6,9 asistencija po utakmici. Takve brojke u ligi imaju samo Luka Dončić i Nikola Jokić, što jasno pokazuje da se Izraelcu ozbiljno smeši i prvi Ol-star nastup.