Od Malog Kalemegdana do Amerike: put nade, borbe i snova koje Andrej Kostić ne pušta

Koliko god da je godina iza nas bila burna, puna izazova, neizvesnosti i teških odluka, jedna stvar se ponovo vratila tamo gde joj je mesto – u domove i srca ljudi. Nada. Upravo praznični dani služe da se podvuče crta, saberu uspomene, osvrne na trenutke koji su donosili osmehe, ali i na lekcije koje su bolele, a učinile nas jačima. U srpskoj košarci, takvih trenutaka je bilo toliko da je gotovo nemoguće sabiti ih u jedan tekst, pa čak i u ozbiljan godišnji rezime.

Ipak, jedno pitanje je tokom cele godine odzvanjalo jače od ostalih – kako se odupreti naletu američkih koledža? Kako zadržati mlade talente kada NCAA otvara vrata koja u Evropi gotovo da ne postoje? Odgovori su bili nejasni, a ramena često slezana. Ova priča ne donosi rešenje tog problema, ali donosi pogled iznutra – kroz život i iskustvo momka koji je krenuo tim putem.

Andrej Kostić našao se pred izborom koji se gotovo ne odbija. Kanzas Stejt je želeo Zvezdino dete, momka sa Vračara koji je tek zakoračio u ozbiljne vode seniorskog razvoja. Trener je čak dolazio u Srbiju, lično se uverio u njegov potencijal i uložio veliki trud da ga dovede. Međutim, američki san za sada ne teče onako kako je devetnaestogodišnji reprezentativac Srbije zamišljao.

Minutaža nije onakva kakvu je očekivao, ali to nije slomilo njegov duh. Naprotiv – Kostić i dalje veruje da su lekcije koje trenutno prolazi neprocenjive.

– Na početku je sve izgledalo savršeno. Onda su krenule utakmice i stvari su se promenile. Posle jedne prijateljske utakmice na kojoj sam dao 20 poena verovao sam da ću imati ozbiljniju ulogu. Desilo se suprotno. Najmlađi sam u ekipi, ali iskreno – očekivao sam više. Ipak, ne želim da kukam. Radim, šutiram, treniram i verujem da će doći moj trenutak – ispričao je Kostić za Meridian sport.

Amerika mu je otvorila potpuno novi svet – infrastrukturno, organizaciono i profesionalno.

– Sve je na vrhunskom nivou, kao juniorska NBA liga. Hale su neverovatne, treneri ozbiljni, igra brza i fizički zahtevna. Iskustvo iz Zvezde mi je mnogo pomoglo da se prilagodim. Nije lako, ali nije ni onako strašno kako ljudi pričaju – kaže Andrej.

Iako se privikao, minutaža je ono što mu najviše nedostaje. Zato ne gubi vreme.

– Treniram svakodnevno. Hala je stalno dostupna, pomoćni treneri su tu. Ujutru treninzi, popodne predavanja. Sada kada imamo malo više slobodnog vremena, svaki trenutak koristim za rad – naglašava.

Paralelno sa košarkom, Kostić studira biznis i menadžment.

– Završio sam prvi semestar. Nije savršeno, ali ide u dobrom smeru. Teško je jer je sve na engleskom, puno novih termina, ali se privikavam – dodaje.

Ipak, život na drugom kraju sveta nosi i težinu samoće.

– Nedostaju mi porodica, prijatelji, Beograd… Drugari ostaju budni do kasno da gledaju moje utakmice. Kada čujem priče iz Srbije, probude se emocije. Ali znam svoj cilj i gledam napred – iskreno govori.

Posebnu snagu daje mu i prisustvo srpskih košarkaša u NCAA ligi.

– Igrali smo protiv Kalifornije, gde je jedan naš momak. Pred početak mi je rekao: “Srećno, brate”. Mnogo mi je značilo da čujem srpski. Skoro mi je bio i brat u poseti, a video sam se i sa Aleksom Dimitrijevićem – priseća se Kostić.

Iskoristio je slobodne dane i za putovanja, pa je u Njujorku sreo Tristana Vukčevića.

– Rekao mi je da samo nastavim da radim, da će sve doći na svoje. Njegovo iskustvo mi je mnogo značilo – ističe Andrej.

Mentorsku podršku i dalje dobija od Miloša Teodosića i Nemanje Protića.

– Teodosić mi je još ranije rekao da će biti teško. Nedavno smo se čuli, dao mi je savete i to mi daje dodatnu snagu – kaže mladi bek.

Reprezentativno leto nije donelo očekivani rezultat, ali je donelo važnu lekciju.

– Očekivanja su bila velika, a ja preuzimam deo odgovornosti. Nisam bio pravi u prvim utakmicama. Ipak, podrška saigrača mi je pomogla. Velika škola za budućnost – priznaje.

Naravno, gde je Andrej Kostić – tu je i Crvena zvezda. Prva ljubav ne bledi.

– Pratim svaki meč. Radujem se, nerviram se… Zvezda je sve za mene. Predsednik Drčelić mi je poslao poruku da uvek imam mesto u klubu i to mi mnogo znači – emotivan je Kostić.

Govorio je i o Džeredu Batleru, novajliji crveno-belih, za kojeg je znao da će biti pojačanje, kao i o Nikoli Topiću, kome je uputio snažnu poruku podrške.

– Topić je poseban momak i vrhunski talenat. Znam da će pobediti i ovu bitku – poručio je.

Na kraju, njegova novogodišnja želja govori sve.

– Da Topić ozdravi, da Zvezda osvoji Evroligu, a ja da svakog dana budem bolji nego juče.

Put je dug, ali nada je tu. A dok je nade – snovi su živi.