Stankovićev tajni adut: Može li Radonjić da doživi preporod koji niko ne očekuje?

Povratak Dejana Stankovića na klupu Crvene zvezde ne znači samo promenu imena na trenerskoj poziciji, već otvara čitav niz unutrašnjih pitanja koja se tiču identiteta tima, odnosa u svlačionici i – možda najzanimljivije – sudbine pojedinih igrača. Među njima se posebno izdvaja Nemanja Radonjić. Ne zbog ugovornog statusa ili forme u datom trenutku, već zbog potencijala koji godinama tinja, ali nikada nije do kraja eksplodirao.

Radonjić je već dugo na ivici velikog iskoraka. Prepoznatljiv stil, brzina, dribling i neustrašivost čine ga drugačijim od većine krilnih igrača u domaćem fudbalu. Ipak, njegova karijera je često išla u talasima, uz periode sjaja i duge faze stagnacije. Upravo tu se nameće paralela sa Mirkom Ivanićem iz 2020. godine, kada je Stanković prvi put preuzeo Zvezdu.

Ivanić je tada bio igrač bez samopouzdanja, sa nejasnom ulogom i skromnim učinkom. U Milojevićevom sistemu delovao je sputano, gotovo izgubljeno. Stanković je, međutim, prepoznao problem i nije ga rešavao šablonski. Umesto pukih taktičkih zahteva, krenuo je od razgovora, poverenja i osećaja važnosti. Rezultat je bio brz i upečatljiv – Ivanić je postao jedan od ključnih igrača tima i stub Zvezdine igre u narednim sezonama.

Radonjićev slučaj je drugačiji, ali su prepreke slične. Često su ga pratile priče o disciplini, fokusu i odnosu prema obavezama, ponekad više kroz medijsku percepciju nego kroz konkretne pokazatelje. Njegova igra je instinktivna, sirova i nepredvidiva – što zahteva trenera koji razume takav profil fudbalera. Upravo tu se prepliću Radonjićev i Stankovićev temperament. Obojica dele sličnu energiju, emocionalnost i shvatanje fudbala kao igre hrabrosti, a ne stroge šablonizacije.

Situacija u ekipi dodatno ide u prilog toj ideji. Zvezda trenutno nema višak klasičnih krilnih igrača sposobnih da prave razliku „jedan na jedan“, a Radonjić je u tom segmentu i dalje među najboljima. Sa skoro 30 godina, iza sebe ima iskustva iz Marseja, Italije i evropskih utakmica pod pritiskom. Prošao je različite sredine i faze sazrevanja, ali i dalje se traži ona verzija iz prvog mandata u Zvezdi – razigrana, opasna i nepredvidiva.

Ako postoji trener koji može da mu ponudi jasnu ulogu, emotivnu zaštitu i osećaj poverenja, to je Dejan Stanković. Ne kroz kazne i ultimatume, već kroz odnos i razumevanje igre. Kao što je nekada vratio Ivanića iz senke, sada ima priliku da od Radonjića napravi iznenađujućeg lidera novog Zvezdinog ciklusa. Ne kao rizik, već kao promišljenu šansu da igrač koji još nije rekao poslednju reč – to konačno učini