OD ZVEZDINOG ČUDA DO PARTIZANOVOG PROJEKTA I AMERIČKOG SNA: Neverovatna fudbalska priča Marka Borovića koju malo ko zna
Na terenima iza juga Marakane stasavao je Marko Borović, jedan od najtalentovanijih dečaka čuvene Zvezdine generacije rođenih 2003. godine. Bila je to selekcija koju je trener Marko Neđić uklopio gotovo savršeno – tim koji je pobeđivao svakoga ko bi mu se našao na putu i koji je u jednom trenutku praktično činio okosnicu mlađih reprezentativnih selekcija Srbije. Govorilo se tada da će dvocifren broj tih momaka uskoro debitovati na najvećoj sceni – stadionu Rajko Mitić.
Danas, međutim, jasno je da su se putevi te „zlatne“ generacije drastično razišli. Neki su dobili priliku, neki ostali u senci, a neki – poput Borovića – krenuli potpuno neočekivanim putem.
Njegova priča posebno intrigira jer je, nakon što je napustio Crvenu zvezdu, obukao dres najvećeg rivala – tačnije Teleoptika, razvojnog tima Partizana. U crno-belom sistemu proveo je dve i po godine, a zatim doneo odluku koja je iznenadila mnoge: preselio se u Sjedinjene Američke Države i upisao PBA University, sa jasnom željom da jednog dana zaigra u MLS ligi.
Na pitanje za koga danas navija, Borović odgovara uz osmeh, ali i iskreno.
„Za Teleoptik. Šalim se, naravno, ali to su bili najbolji dani moje dosadašnje karijere. Radilo se ozbiljno i profesionalno. Igor Duljaj me je brzo ‘kupio’, iako je kratko ostao, dok je najveći trenerski pečat na mene ostavio Strahinja Pandurović. Kod njega sam od špica prebačen na krilo i tu sam bukvalno prodisao“, ističe Borović.
Iako je trenirao u Partizanovom sistemu, nikada nije dobio šansu u prvom timu.
„Iskreno, mislim da nikada nisu ozbiljno računali na mene. Ali su mi pružili ruku kad mi je bilo najteže, kada me je Zvezda otpisala – i to ne zaboravljam“, priznaje.
U Teleoptiku je delio svlačionicu sa igračima koji danas nose crno-beli dres, poput Vanje Dragojevića, Zorana Alilovića i Dušana Jovanovića. Posebno izdvaja Dragojevića kao prirodnog lidera i budućnost Partizana, ali i Marka Lekića, za koga smatra da je ozbiljno zapostavljen uprkos sjajnoj golgeterskoj statistici.
Ipak, Borović nikada ne zaboravlja gde je ponikao. Period u Zvezdi opisuje kao izuzetno težak, ali formativan.
„To je bila paklena konkurencija. Svaki trening je bio borba za opstanak. Neđić nas je naučio profesionalizmu i disciplini. Žao mi je što više igrača iz te generacije nije dobilo šansu“, kaže Borović, osvrćući se i na težak trenutak nakon povrede, kada je prekomandovan u mlađe omladince, što je doživeo kao veliki udarac.
Danas, iako daleko od Srbije, fudbal mu je i dalje u prvom planu.
„Američka liga je fizički brutalna, ali kvalitetna. Iskreno sam prijatno iznenađen. Moj san je MLS ili povratak u Evropu. Karijera nije stala – samo je krenula drugačijim putem“, zaključuje Borović.
Jedna generacija, mnogo snova i samo jedan put do vrha – Marko Borović i dalje veruje da njegov tek dolazi.
