Džons otvorio dušu posle trilera: Od tišine u Partizanu do osmeha u Pireju

Dok je nosio dres Partizan, Tajrik Džons retko je istupao pred medije – hroničari crno-belih mogli bi na prste da nabroje njegove izjave. Delovalo je da mu reflektori i mikrofoni nisu omiljeni deo posla. Ipak, posle dramatične pobede nad Crvena zvezda Meridianbet, Amerikanac je pokazao potpuno drugačije lice – nasmejan, opušten i spreman za razgovor.

U miks zoni dvorane u Pireju nije izbegavao pitanja, čak se i našalio na račun svog odlaska iz Humske.

„Ali tamo me ne vole“, dobacio je uz osmeh, pre nego što je započeo priču u kojoj se dotakao pomoći Nikole Milutinova, razgovora sa Frenkom Nilikonom pre dolaska i derbija koji će mu zauvek ostati urezan u pamćenju.

Naravno, glavna tema bio je napeti okršaj sa Zvezdom, iz kog je kao pobednik izašao Olimpijakos.

„Bila je to prava borba. Zvezda je kvalitetan tim i bilo je jasno da neće odustati. Imali su svoje nalete, vraćali se u meč, a mi smo morali da ostanemo čvrsti i pronađemo način da završimo posao“, rekao je Džons.

Iako statistika nije bila u prvom planu, jednim snažnim potezom zapalio je tribine i podigao energiju ekipe.

„Nekad postižem više poena, nekad manje. Najvažnije mi je da budem fizički prisutan, da igram odbranu i donesem energiju. To je moj zadatak.“

Derbiji sa Zvezdom ranije su za njega značili i dodatnu tenziju, ali ovoga puta atmosfera je bila drugačija.

„Nisam imao poseban motiv, samo je publika bila drugačija nego što sam navikao. Lep je osećaj igrati u takvom ambijentu. Najbitnije je da smo pobedili.“

Jedan duel sa večitim rivalom posebno pamti.

„Poslednji derbi koji sam igrao ostaće mi zauvek u sećanju. Bio sam sa momcima sa kojima sam svakodnevno ratovao na terenu. A način na koji smo slavili – vratili smo se i preokrenuli. To je bilo nešto posebno.“

Posle burnog perioda i promene sredine, Džons ističe da se brzo uklopio.

„Trudim se da ostanem svoj gde god da odem. Ovde imam sjajnu grupu saigrača koji su mi pomogli da se prilagodim. Zato mi je bilo lako da se fokusiram na košarku.“

Posebno je naglasio koliko mu je značio poziv Frenka Nilikine u trenutku kada je odlazio iz Partizana.

„Bio je među prvima koji su me kontaktirali. Rekao sam mu da, ako možemo brzo da završimo stvari, dolazim. Tako je i bilo. Zahvalan sam mu na tome.“

Ni Nikola Milutinov nije ostao bez pohvala.

„Od prvog dana mi je bio podrška. Pomagao mi je oko svega – na terenu i van njega. Takav saigrač mnogo znači kada dođeš u novu sredinu.“

Iako je rastanak sa crno-belima bio turbulentan, Džons priznaje da i dalje prati bivši klub.

„Gledam njihove utakmice i čujem se sa nekim momcima. Proveo sam tamo godinu i po dana, delili smo mnogo toga. To iskustvo ću uvek ceniti. Ali sada sam ovde i potpuno sam fokusiran na svoj novi tim.“

Tajrik Džons možda nije voleo kamere dok je bio u Beogradu, ali u Pireju je pokazao da, kada postoji razlog za osmeh, reči dolaze same.