Kraj jedne iluzije: Ruben Amorim otišao iz Mančester junajteda kao najgori trener u post-Fergusonovoj eri

Ruben Amorim je u Mančester junajted došao kao velika nada – trener koji je trebalo da prekine višegodišnji začarani krug grešaka i neuspeha na Old Trafordu. Doveden iz Sportinga, portugalski stručnjak je važio za talentovanog inovatora, osobu koja donosi ideju, identitet i sistem, a njegov dolazak bio je zamišljen kao početak nove ere za “Đavole”.

Međutim, stvarnost je bila surova. Njegov mandat, umesto da stabilizuje klub i uvede prepoznatljiv stil igre, dodatno je produbio haos. Sezona koja je trebalo da bude prekretnica pretvorila se u još jednu od razočaravajućih epizoda u post-Fergusonovskom periodu. Junajted, tim koji ne poznaje kompromis, ponovo se našao na ivici, dok navijači i stručna javnost posmatraju kako još jedan trener, iako talentovan, ne uspeva da izađe na kraj sa pritiskom i strukturom kluba.

Klupa Mančester junajteda nosi ogroman teret – malo trenera je uspelo da se izbori sa pritiskom koji nosi pozicija naslednika Alek Fergusona. Od Dejvida Mojesa, Luj van Gala, Žozea Murinja, Ole Gunara Solskjera, Ralfa Rangnika do Erika ten Haga, svi su dolazili sa nadom da će obnoviti slavu kluba, a odlazili su sa etiketu neuspeha. Ruben Amorim sada je dodao novo poglavlje ovoj lošoj tradiciji.

Portugalac je u novembru 2024. stigao sa reputacijom jednog od najcenjenijih mladih trenera Evrope, sa jasnom vizijom igre i formacijom 3-4-2-1, sistemom po kojem je gradio sve svoje uspehe u Sportingu. Međutim, u Engleskoj se suočio sa ozbiljnim problemima: nedostatkom strpljenja, neskladom između kadra i njegovih ideja, te konstantnim pritiskom za instant rezultat.

Njegov boravak na klupi Junajteda trajao je samo 14 meseci i okončan je sa statistikom koja ga svrstava među najgorih trenera u istoriji kluba: 63 utakmice, 25 pobeda, 15 remija i 23 poraza, uz negativnu gol-razliku – 112 postignutih i 114 primljenih golova. U Premijer ligi, Junajted je osvojio samo 15 pobeda u 47 mečeva, sa 19 poraza i mizernih 1,23 boda po utakmici, što je najniži prosek u elitnoj engleskoj ligi u istoriji kluba. Tim je završio daleko iza rivala poput Arsenala, Sitija, Liverpula, ali čak i iza klubova koji se bore za opstanak, kao što su Kristal Palas, Brentford ili Bornmut.

Jedan od ključnih problema bila je nesposobnost integracije skupih pojačanja. Klub je u prošlom letnjem prelaznom roku potrošio oko 250 miliona evra, uključujući dolaske trojice napadača – Mbeuma, Kunje i Šeška – ali Amorim nije uspeo da ih u potpunosti uklopi u tim. Njegova filozofija sudarala se sa realnošću sastava, a njegova frustracija zbog klupske politike bila je sve očiglednija, posebno u slučajevima poput odluke da se dovede mladi golman Sen Lamens umesto Emilijana Martineza, koga je izričito želeo.

Napetost između Amorima i klupske hijerarhije eskalirala je pred Božić, a vrhunac je došao nakon remija sa Lidsom. Portugalac je tada javno poručio: “Došao sam ovde da budem menadžer Mančester junajteda, a ne samo njegov trener… Radiću svoj posao dok neko ne dođe da me zameni.” Njegove reči predstavljale su jasan izazov upravi, a klub je ubrzo odlučio da prekine saradnju.

Ugovorno, Junajted će Amorimu isplatiti kompletnu platu do juna 2027. godine – oko 11,1 miliona evra za preostalih 18 meseci, plus obeštećenje Sportingu od 11 miliona evra. Finansijski, ovo je ogroman ceh, a sportski, njegova avantura se pretvorila u simbol nemoći i lošeg upravljanja.

Ruben Amorim je stigao kao simbol nade i nove energije, a otišao kao najgori trener u eri posle Fergusona, ostavljajući iza sebe epizodu koja dodatno oslikava krizu najvećeg engleskog kluba. Zamišljena renesansa na Old Trafordu pretvorila se u još jednu priču o neostvarenim očekivanjima i tragičnom neuspehu.