Bivši Partizanov junior je dao zanimljivu izjavu!

Aleksa Janković je još u mlađim kategorijama Partizana slovio za jednog od najvećih talenata Humske. Od rođenog Požarevljanina se očekivalo mnogo, pa čak i da jednog dana deli svlačionicu reprezentacije Srbije sa sugrađanima Veljkom Milosavljevićem i Đorđem Petrovićem. Put ga, međutim, zasad vodi drugačijim tokom – ali, kako sam kaže, za velike stvari nikada nije kasno.

Iza njega je period pun izazova i pehova, ali Janković danas igra najzreliji fudbal u karijeri. U dresu azerbejdžanskog Sumgaita postao je jedan od ključnih igrača ekipe koju sa klupe predvodi Saša Ilić.

U dva navrata nosio je dres Partizana, a mogućnost trećeg povratka, možda baš u saradnji sa nekadašnjim legendarnim kapitenom crno-belih, danas ostaje otvorena tema. Ipak, fokus je trenutno na sadašnjosti.

„Sumgait me je kontaktirao i ranije, ali nisam bio preterano zainteresovan. U trenutku kada sam saznao da će Saša Ilić preuzeti ekipu, sve se promenilo. Rekao sam da želim da dođem ukoliko on bude trener. Odlično smo sarađivali u Čukaričkom, a poznajemo se još iz dana kada sam kao klinac bio priključen prvom timu Partizana“, rekao je Janković za Meridian sport.

Interesovanje Sumgaita, kako otkriva, traje već četiri godine, još od utakmica koje je igrao u dresu Čukaričkog, kada je i skrenuo pažnju na sebe.

Veza sa Sašom Ilićem seže još iz tinejdžerskih dana.

„Upoznali smo se kada sam imao 16 godina. On je za sve simbol Partizana, legenda i kao igrač i sada kao trener. O njemu mogu da govorim samo u superlativu“, ističe Janković.

Priseti se i anegdote sa prvog treninga u seniorskom timu Partizana, kada mu je Ilić već tada pokazao zbog čega nosi takav autoritet – kroz šalu, ali i vrhunsku fudbalsku veštinu.

Govoreći o azerbejdžanskoj ligi, Janković naglašava visok intenzitet i fizičku zahtevnost.

„Ne želim da preuveličavam, ali tempo je znatno jači nego u Srbiji. Svi trče, igra se otvoreno, fizička sprema je na izuzetnom nivou. Po intenzitetu me najviše podseća na francusku Ligu 1, iako je razlika u kvalitetu očigledna“, objašnjava.

Sumgait je, prema njegovim rečima, premašio očekivanja ove sezone i ozbiljno napada izlazak u Evropu.

„Cilj je plasman među prva tri i borba za evropske kvalifikacije, kao i što bolji rezultat u Kupu. Ako nastavimo ovako, sve je realno“, poručuje Janković.

Ne beži ni od teme koja je dugo pratila njegovu karijeru – neispunjeni potencijal iz mlađih dana.

„Glavni problem bili su pehovi, pre svega miokarditis, koji me je na šest meseci potpuno udaljio od terena. Posle toga je usledio niz povreda. Dve godine sam se mučio da uhvatim kontinuitet. Smatram da je to jedini pravi razlog“, iskren je fudbaler Sumgaita.

Poznat po profesionalnom pristupu, Janković je u fudbalskim krugovima dobio nadimak „Nemac“.

„Red, rad i disciplina – tako funkcionišem od malih nogu. Taj nadimak sam dobio još kao dete u Požarevcu“, objašnjava.

Sa posebnom emocijom govori o sugrađanima Milosavljeviću i Petroviću, ali i o fudbalskoj školi Presing iz Požarevca, iz koje su potekli.

Uveren je da danas pruža najbolje partije u karijeri.

„Igram najzreliji fudbal do sada. Golovi i asistencije su došli kada sam uhvatio pravi ritam. Nadam se da je ovo tek početak“, kaže Janković.

Ne krije ni želju da se jednog dana vrati u Partizan.

„Uvek postoji želja. Voleo bih da se vratim i ostavim ozbiljniji trag, možda čak i da završim karijeru u Humskoj“, poručuje.

A za budućnost ima i jednu posebnu želju.

„Voleo bih da se jednog dana oprobam u Španiji. Betis je klub koji ima dušu“, zaključio je Aleksa Janković.